Kopriva – drevna biljka koja peče a leči!
Kopriva (lat. Urtica Dioica) je samonikla jestiva biljka. Lekoviti delovi biljke su list, koren i seme koprive. Cvetovi i listovi su prekriveni žarnicama (biljka se u narodu naziva i žara).
Kopriva sadrži veliku količinu gvožđa, te se svrstava u najbolje prirodne lekove protiv anemije. Pored minerala gvožđa bogata je i vitaminima C, K, mineralima magnezijumom, kalcijumom, fosforom...Sadrži i hlorofil, tanine, sluzi, karotenoide.
U narodnoj medicini kopriva ima veoma široku upotrebu: koristiti se za lečenje reumatskih oboljenja i gihta, kod oboljenja jetre, slezine, bolova u želucu, kod akni i ekcema, opadanja kose, za probavu, za zaustavljanje krvarenja, kod glavobolja, nesanice i nervoze...
Kopriva je pronasla znacajno mesto i u nasim proizvodima.
Rucno brana na obroncima stare i suve planine, susena i preradjena tako da se ne izgubi ni jedan vitamin iz nje ugradjena je u mnogim nasim proizvodima
Cajevima , samponima, kosalimu....
Zanimljivosti ;
Stari Sloveni su zrele i stare koprive koristili u magiji. Verovali su da peckanje ove biljke predstavlja odlično sredstvo protiv urokljivog oka. Metlama od koprive čistili su se podovi uktletih kuća bi se proteralo zlo. Ulje koprive je predhodilo parafinu ; njenim sokom se sirilo mlekoni sirio sir, terale zabe iz kosnica i muve iz torova.
Kopriva je ljudima pruzala matrijal za tkanje, platna i papira. Njena vlakna su toliko snazna da je u grobnicama starim 2000 godina pronadjena netaknuta odeca od koprive. Vlakna koprive su se cesto koristila i za izradu folkolornih nosnji.